Evo mene nakon nešto kraće pauze, zbog koje je škola glavni krivac. Čim sam se vratila sa ekskurzije, pomislila sam da bi bila sjajna ideja da napravim post sa fotografijama i mojim utiscima sa putovanja. Međutim, odmah po povratku u školske klupe, sa svih strana su počela ispitivanja, propušteni domaći i pismeni zadaci, tako da nisam znala šta ću od svega toga pre da odradim. Tako je još uvek, pa će sledeća nedelja za mene biti i više nego naporna. Verujem da je kod većine tako. No, nećemo sad da spominjemo koliko zapravo moramo da se posvetimo školi i učenju, jer se jun sve više bliži! Uglavnom, par vas mi je tražilo utiske iz Italije, što preko poruka, što uživo, te sam odlučila da jedan delić putovanja sročim u ovaj post (biće dva ili tri dela). Upozoravam vas, ovaj post sadrži mnogo fotografija i teksta, pa stoga papremite grickalice ili nešto za piće!
Najpre da napomenem kako, sa kim i gde sam putovala. Naša direktorka škole je odlučila da ove godine idemo na ekskurziju u Italiju (za one koji ne znaju, treća sam godina Umetničke škole). Pet dana, četiri noćenja. Promena dva hotela zbog udaljenosti gradova. Glavne destinacije su bile Venezia, Pisa i Firenca. Dva čitava dana smo proveli u putu, što je mene užasno iznerviralo iako obožavam da putujem. Zašto me iznerviralo? Pa zato što je od nedavno donešen skroz glupavi zakon da deca ne smeju da se voze noću ukoliko idu na višednevnu ekskurziju. Dakle, shvatićete i sami da smo morali jako rano da krenemo kako bismo predveče bili na našoj lokaciji. Ali naravno, pored kiše koja je lila kao iz kabla, morali smo da čekamo na hrvatsko-slovenskoj granici pet (skoro šest) sati. Za to vreme odgledali smo dva filma. Da ne spominjem to kako prvih nekoliko sati nisu dozvoljavali izlazak iz autobusa, jer smo pobogu na granici! Zatim dvanaest autobusa ispred nas koja nikako da se pokrenu. Hteli smo da plačemo od muke, i mi i profesori koji su sa nama krenuli. Ja sam dva sata odspavala, ostatak sam provela Boga pitaj kako, verovatno brbljajući i jedući sve što mi dođe pod ruku. Ali nekako je prošlo. Hvala Bogu, to je mislim i jedino loše u ovoj priči, kasnije se sve odvijalo jako lepo. Čak se kasnije vreme popravilo, kud ćeš bolje.
Krenuli smo u 6h ujutru, a u hotel smo stigli nekoliko minuta pre ponoći. Ceo jedan dan u putu, huuh. Za to vreme smo pravili male pauze na pumpama, te smo pevali, spavali, gledali filmove i smejali se. Naravno, tu je bila naša draga profesorka Istorije umetnosti da nam prepričava razne priče i anegdote sa predhodnih ekskurzija. Ne smem da zaboravim našeg vodiča koji je bio optimostičan i zabavan u svakom trenutku. Koji nas je svuda vodio i davao neprocenjivo korisne savete. Koji je takođe u povratku napravio listu "Na ovoj ekskurziji sećaćemo se.." koja je bila presmešna. Hvala im! Okej, malo sam skrenula sa teme. Uglavnom, kada smo stigli (u hotelu smo trebali biti oko 8h, ali zbog onog zadržavanja na granici, stigli smo tek oko 12h uveče), ostavili smo kofere, večerali i ko je želeo mogao je odmah da prošeta po najlepšem mestu koje je moje oko videlo (Lido di Jesolo) ili da se odmah baci u krevet. Ja nisam mogla ni da pomislim na spavanje, jer sam želela što više toga da vidim i obiđem. Malo kasnije, ja i par mojih drugarica smo se uputile prema centru grada, međutim kada smo srele našu razrednu ispred hotela, rekla nam je da imamo 2h za šetnju i da nam je plaža na samo 100 metara od hotela! Kakav centar, kakvi bakrači, pa ne viđa se peskovita plaža svaki dan! Pogodili ste, istog momenta smo krenuli put plaže, i trebalo nam je samo oko 2-3 minuta. To predivno veče ću pamtiti dok sam živa! Ogromna predivna plaža se prostire skoro oko čitavog grada, hoteli pored plaže su kao iz snova, nebo prepuno sjajnih zvezda, miris morske soli i zvuk talasa koji se širi posvuda. Ne znam kako bih to mesto opisala, ali na mene je ostavilo ogroman utisak. To treba posetiti pa tek onda komentarisati. Ukoliko želite, guglajte pa ćete se uveriti u lepotu tog grada. Oni koji su legli odmah posle večere nisu ni svesni šta su propustili. Čvrsto sam sebi obećala da ću opet posetiti taj pedivni gradić Lido di Jesolo! Inače, ovaj grad je odmah u blizini Venecije, i tu uglavnom odsedaju turisti.
Nažalost, noću nisam mogla da fotkam, jer moja kamera ne prikazuje ni približno kao što je uživo. Imam par slika čisto da se podsetim kako je grad izgledalo. Nakon dva sata šetnje smo se vrstile u hotel. Obukle smo naše pidžamice i preumore od dugog puta istog momenta smo zaspale. Iako je to ekskurzija (na kojim obično nema spavanja rekli bi) morale smo da spavamo kako bismo sledećeg dana imale energije za duugu šetnju po predivnoj Veneciji.
Obećala sam sebi da ću se probuditi u 5h ujutru kako bih po najboljoj dnevnoj svetlosti fotografisala plažu i sam grad, međutim nisam čula alarm, te je ta ideja propala. Šta ću kad sam spavalica! I da, onda sam oko 7h ustala, spremila se, u 8h smo imali doručak, a oko 8:30h smo svi morali biti ispred hotela kako bi nas autobus odvezao do obale gde ćemo se ukrcati na brod. Kada smo stigli na brodić - savršeni dan može da počne!
Brodićem smo se vozili oko sat vremena, od Lido di Jesola pa sve do Venecije. Bila je to najlepša vožnja brodom ikada. Mislim da ste mogli to primetiti na fotografijama iznad. Sve što smo se više bližili, bila sam ushićenija.
Kada smo se iskrcali, vodič nam je pričao neke zanimljivosti vezane za Veneciju i njenu bogatu istoriju. Obilazili smo poznate građevine i na brzinu fotkali kako ne bismo previše zaostajali. Kada smo stigli kod crkve Santa Maria della Salute, seli smo na stepenice koje su se tu nalazile a potom smo slušali istoriju ove crkve i zanimljivosti vezane za našeg poznatog pesnika Laze Kostića i njegove velike ljubavi Lenke Đunđerski. Uglavnom, da ne dužim toliko, vodič nas je još malo proveo kroz grad, odredio nam slobodno vreme za šetnju i razgledanje grada. Četiri sata, fenomenalno, rekla sam u sebi. Imam vremena za fotografisanje na pretek.
Nakon duge šetnje, moje drugarice i ja smo ogladnele. Otišle smo u obližnji restoran i naručile pizzu. Bile su preukusne, ali i preskupe! Nas šest zajedno smo spucale 72€ na pizzu i flašu obične vode. Ali dobro, ipak je to Venecija! Kasnije smo se razišle, jer su moje tri drugarice želele u kafić koji se nalazio odmah pored mora, a ja opet nisam želela da sedim, već što više da šetam i razgledam lepotu Venecije. Otišla sam u neki parkić i po običaju fotografisala sve što mi se u tom trenutku učinilo zanimljivim. Mislim da će fotografije sve reći.
Sat i po vremena kasnije bila sam na mestu gde je vodič rekao da svi moramo biti kako bi se brodom vratili nazad do Lido di Jesola. Svi smo stigli na vreme, ali je brod kasnio pola sata. Nema veze, našli smo drugi, još veći i lepši. Ukrcali smo se, a pogled koji se pružao ispred nas je bio predivan! Sunce je sijalo i vreme nas je odlično poslužilo (iako sam bila ubeđena da će padati kiša). Kada smo stigli u hotel, ostavila sam torbu i sitnice koje sam kupila i odmah sam krenula prema plaži kako bih zabeležila par fotografija dok još nije zašlo sunce, i uspela sam! Vratila sam se nazad u hotel, presvukla, našminkala, i jedino zanimljivo kasnije je bila žurka u obližnjoj diskoteci (za koju sam takođe mislila da će biti blagi užas, no nije - bilo je divno). Posle žurke smo spakovale kofere, bacile se u krevet i odmah zaspale. Tu se drugi dan ekskurzije (faktički prvi dan) završio..
Nekoliko saveta ukoliko planirate put u Veneciju:
▪ Da odete iz Venecije a da ne probate bar jednu vrstu pice, to ne dolazi u obzir!
▪ Pored pizze, obavezno probajte njihov sladoled, tu su definivno najukusniji sladoledi.
▪ Imajete na umu da je u Italiji sve skupo, čak i obična voda košta u restoranima, pa ponesite više novca.
▪ Slikajte se na čuvenom mostu uzdaha!
▪ I preporučujem da se provozate gondolom, vredi svaki evro.
▪ Ukoliko nekada odputujete u Italiju, nučite nekoliko osnovnih reči na italijanskom jeziku. Zatrebaće vam, verujte mi! A ako znate engleski, odlično!
▪ Ako se ikada nađete u Veneciji, dobro pazite na svoje dragocenosti, đžeparenja su veoma česta, turista ima mnoogo. I ono što izgubite, više nećete naći.
▪ Ako se ikada nađete u Veneciji, dobro pazite na svoje dragocenosti, đžeparenja su veoma česta, turista ima mnoogo. I ono što izgubite, više nećete naći.
Nadam se da vas nisam smorila i da sam uspela ovim fotografijama i tekstom da dočaram i prenesem delić atmosfere. Ukoliko primetim da vam se ovaj post dopada, svakako očekujte nastavak. Da li ste ikada posetili Veneciju, ako jeste, kakve utiske ste poneli odatle?
*Sve fotografije su uslikane mojim mobilnim telefonom (Samsung Galaxy XCover II).
