Po komentarima iz prethodnog posta zaključila sam da vam se dopadaju moje fotografije i da želite u budućnosti da ih objavljujem na svom blogu. Pre svega želim da se zahvalim na svim lepim komentarima koje ste mi uputili, neizmerno mi znače! Nisam očekivala da mi neko napiše da sam mu inspiracija i motivacija, pogodilo me pravo u srce. Hvala vam još jednom! Ukoliko niste pročitali taj post, možete klikom na ovaj link. Pre manje od dva meseca sam imala prvi hajmo reći amaterski šuting, model je bila moja mlađa sestra koja je nakon mojih silnih molbi ipak pristala na fotkanje. Stajling, šminku, fotografije i edit sam sama osmislila i uradila. Smatram da za prvi put i nije toliko loše, imam još mnogo da vežbam i učim jer znam da bih mogla mnogo bolje od ovoga. Zanima me kako se vama čine postovi ove vrste, koji su vezani za fotografiju i da li želite da ih u budućnosti češće pišem? Ostavite mi vaše utiske i mišljenje u komentarima kako bih znala.  ❤️

Upravo posmatram svoj novi foto-aparat, i dalje ne mogu da verujem da sam ga sebi priuštila. Pošteno sam radila čitavog leta u inostranstvu i zaradila za nešto što već toliko godina u nazad želim! Moram reći da sam ponosna na sebe, što sam uspela i ostvarila svoj cilj za koji sam do pre godinu dana mislila da je u potpunosti nemoguć. 

Oduvek sam bila skromna devojčica, ali zaista, male stvari su me uvek činile srećnom. Bilo je dovoljno da znaš da volim da čitam knjige, pokloniš mi jednu i ja sam oduševljena. Nikada nisam bila jedna od onih curica koja će svojim roditeljima da traži velike, skupe stvari i igračke. I uvek sam se vodila tim da ako nešto istinski želim, da ću se svim silama potruditi da to i dobijem. Sama ću sebi priuštiti nešto bez obzira koliko će mi vremena trebati da skupim novac. Tako je i dan danas. 

Foto-aparat želim još od pre osnivanja ovog bloga, što dođe više od tri godine. Kada sam krenula sa blogovanjem i kako je vreme polako odmicalo, moja želja za fotografijom je sve više rasla. U mojoj školi postoji fotografska sekcija na koju sam želela da krenem još u prvoj godine srednje, međutim nisam imala aparat pa sam morala odustati od toga. Kao što rekoh, od roditelja nisam želela da tražim jer je to nešto što mnogo košta. I onako su oni non-stop radili da bi nas petoro imali sve što i druga deca imaju, tako da nisam imala srca da ih za tako nešto pitam, niti su znali da to želim. Funfact: imam dve rođene sestre i dva brata.

Krajem školske godine, tačnije krajem leta mi se ukazala prilika da čuvam jednog malog dečaka od 4 godine u Švajcarskoj. Odmah sam pristala jer bih se preko leta samo bezveze dosađivala. Prvo sam imala u planu da novac koji zaradim potrošim na letovanje sa sestrom, no kasnije sam shvatila da će novac koji dobijem biti dovoljan da kupim sebi ono što sam toliko želela - fotoaparat! Ne mogu da vam opišem koliko sam bila srećna, srećna jer ću napokon ispuniti svoju želju. Moram priznati da je bilo jaako teško čuvati malo dete ta tri meseca koliko je trajao raspust, u stranoj zemlji, domu i među osobama koje ne poznajem. Morala sam biti 100% odgovorna osoba jer su deca nestašna, sve što ne smeju da diraju im je užasno interesantno. Doduše, sva sreća da sam imala 18. godina i iskustvo sa decom jer imam mlađeg brata kojeg sam katkad čuvala dok moji nisu bili tu. Sve u svemu, priznajem da je bilo teško, ali i veoma lepo. Stekla sam još više iskustva, ponešto sam naučila da spremam (kuvam), posetila sam divna mesta u Švajcarskoj i upoznala mnogo ljudi. Ne kajem se što sam se upustila u tako nešto. Hoću samo još da kažem da sam po povratku odmah kupila aparat i prijavila se na fotografsku sekciju u Umetničkoj školi. Jeste da mi je ovo poslednja godina školovanja, ali još uvek nije kasno, za godinu dana mogu mnogo toga naučiti. Fotografišem redovno, malo manje sada tokom zime jer se brzo smrači, ali i dalje fotkam vikendom ili kada nemam školske obaveze. I puno mi je srce dok to činim! 

Ovaj post nisam planirala da napišem kako bih se hvalila ili nešto slično tome. Moj cilj je bio da Vas motivišem i podstaknem da ne odustajete od onoga što želite. Kao i da se borite za ono što istinski volite, ma koliko teško bilo. Vaš trud će se na kraju isplatiti, verujte mi na reč! Mislim da bar ja mogu da vam budem jedan od primera. Stepenik po stepenik i na vrhu ste. Znam koliko samo devojaka ovde na blogu želi profesionalni aparat, jer sam u krajnjem slučaju i sama bila jedna od njih. Znajte da apsolutno sve može, bitna je volja i želja, koliko god to izlizano zvučalo - istina je!







Fotografije koje trenutno gledate su jedne od prvih zabeleženih sa novim aparatom, kako vam se čine? Takođe da naglasim, pošto znam da će me neki od vas pitati koji fotoaparat je u pitanju - Canon EOS 7D. U slučaju da vas zanima nešto detaljnije o aparatu i njegovoj ceni, slobodno mi je javite na Instagramu jer mi je zaista glupo da pišem ovde, odgovoriću na svako pitanje. Ljubim vas!

Sve fotografije su uslikane mojim mobilnim telefonom (Samsung Galaxy XCover II).